Kalendarski gledano, proleće je već u Srbiji, ali sudeći po vremenu poslednjih dana zima se ne predaje. Tako smo u nedelji za nama tokom noći i u ravničarskim krajevima imali pojavu mrazeva. Kolebanje temperature meteorolozi najavljuju i tokom ove sedmice, a to nikako ne pogoduje voćkama. Pogotovo onim koje rano cvetaju. O tome da li će rod pojedinih voćnih vrsta u srednjem Banatu biti smanjen, koji voćnjaci su najviše stradali zbog niskih temperatura i da li se poljoprivrednici u Vojvodini sve više okreću intenzivnijoj proizvodnji, razgovarali smo sa Majom Martinov, masterom voćarstva zaposlenom u Poljoprivrednoj stručnoj službi Zrenjanin.
Kako su promenjive temperature uticale na voćne vrste? Prethodni period karakterišu vrlo velika temperaturna kolebanja između srednjih dnevnih temperatura i pojave mrazeva tokom noći, što se negativno odrazilo na rast i razvoj pojedinih voćnih vrsta. Već je sam početak vegetacije za voćke bio vrlo nestabilan. U drugoj polovini februara kratkotrajni topli talasi sa temperaturama oko 15-20 stepeni Celzijusa, isprovocirali su kretanje sokova u biljkama i bubrenje pupoljaka. Kasnija pojava mrazeva dovela je do njihovog delimičnog ili potpunog izmrzavanja.
Treba napomenuti da je osetljivost voćnih vrsta na niske temperature vrlo različita i da prvenstveno zavisi od fenofaze u kojoj se voćke nalaze. Za jabuku su u vreme bubrenja cvetnih pupoljaka opasne niske temperature od -30C do -50C. Kruška je još osetljivija jer kod nje cvetovi i zametnuti plodovi izmrzavaju već na -1,50C. Osetljivost šljive najveća je u fazi otvaranja cvetnih pupoljaka koji izmrzavaju na -0,50C.
Već nekoliko godina unazad imamo previše blage zime, gde voćke nisu dovoljno dugo izložene potrebnim niskim temperaturama i ne prolaze adekvatno kroz period jarovizacije neophodan za normalno cvetanje, listanje i zametanje plodova. Kao posledica toga, u proleće može doći do jakog osipanja cvetnih pupoljaka, nepotpunog razvoja lisne mase, slabog zametanja plodova. Sve to se odražava na slabiju rodnost voćaka.