Poljoprivredna stručna služba „Zrenjanin” 23100 Zrenjanin, Petra Drapšina 15, tel/fax: 023/548-501, 522-735, 548-615, 548-320
Jabuka je najmanje zahtevna za uzgoj
Sve voćke su heliofiti, tj. za rast, razvoj i plodonošenje zahtevaju svetlost. Zato se i kaže da su različiti sistemi gajenja u stvari postupci upravljanja biljaka prema svetlosti i dovođenja u ravnotežu težnje za maksimalnom rodnošću i minimalno potrebnom svetlosti za postizanje cilja. Brojne voćke po jedinici površine donose po pravilu veliki rod, ali samo do donje granice dostupne svetlosti za datu vrstu.
Veoma retko voćari obraćaju pažnju na to. Pojedini, kada zasnivaju voćnjak imaju previše sadnica po jedinici površine, ne razmišljajući o tome da stablima za rast i razvoj treba prostor i svetlost. To, uglavnom, ima za posledicu nerodnost, nemogućnost ulaska mehanizacije u zasad, te je potrebno krčenje dela sadnica…
Ovaj problem je naročito izražen kod bujnijih vrsta kao što su šljiva, kajsija, orah i leska. Najmanje svetlosti zahteva jabuka, ali postoji velika razlika u sortama. Vrsta „greni smit” ne podnosi jaku i direktnu sunčevu svetlost.
Zbog toga se ona uspešno gaji na Novom Zelandu, u veoma gustim zasadima, gde ima malo direktne, a mnogo difuzne sunčeve svetlosti.
Stare sorte jabuka traže više svetlosti, a manje one standardne kao što su „zlatni delišes”, „gala”, „ajdared”, „crveni delišes” ili „fudži”…
Kruška u odnosu na jabuku zahteva više svetla, manji je broj listova po biljci, po pravilu su deblji i otporniji prema visokim temperaturama. I tu postoji razlika između sorti.
Kod kruške je veoma izražena uska valenca gajenja, što predstavlja osobinu da određena sorta može spešno da se gaji samo u strogo određenom geografskom području ili lokaciji.
Postoje vrste koje uspevaju samo u Italiji i one koje su prilagođene samo uslovima severne Evrope, kao na primer Holandije.
Za normalan razvoj koštičavo voće zahteva više svetlosti nego jabučasto. Šljiva i tre šnja prednjače, dok su breskva, kajsija i višnja umerenije u zahtevima. Najveći problem je kod leske. Ona je kao voćna vrsta izrazito veliki heliofit. To znači da će normalno da raste i razvija se ako je krošnja gusta i u senci, ali će izostati rodnost ako nema dovoljno svetlosti u nutrašnjosti krune. Leska ne formira rodne pupoljke pri slaboj osvetljenosti. Ne mali broj zasada u našem regionu je pregusto posađen i nije vođeno računa o ovoj karakteristici biljke. Tu se često krči deo stabala leske, menja uzgojni oblik kako bi se poboljšali svetlosni uslovi u voćnjaku.
DIPL. INŽ. MILINKO SINĐIĆ, PSS ZRENjANIN