Leta su nam postala duža i suvlja (ove godine temperature su dostizale 40 stepeni). Potrebno je prilagođavanje novim uslovima, a isto tako pratiti i nove sorte kojima pogoduju nove okolnosti. Vreme setve je veoma važno za pšenicu i to do te mere da pravovremena setva utiče na: dužinu vegetacije; razvoj korena; otpornost prema hladnoći; korovu i biljnim bolestima; visinu i gustinu klasova pred žetvu, a naravno i na prinos. S promenom klime, sasvim optimalno za pšenicu je da se setva obavlja od polovine do kraja oktobra, a kao završni termin može da se toleriše i prva nedelja novembra.

Rana setva ozimih vrsta pšenice može takođe da nepovoljno utiče na kvalitet i količinu roda jer je mlada biljka predugo izložena „stresnim” faktorima: bolestima, insektima i gljivičnim oboljenjima ili izmrzavanju.

Trebalo bi da menjamo navike i da se prilagodimo uslovima na terenu. Previše razvijene biljke su manje otporne na niske temperature tokom zimskih meseci. Kasna setva, s druge strane, prouzrokuje to da biljke u zimski period ulaze nedovoljno razvijene, i otpornost na niske temperature je vrlo niska. Iz navedenih razloga, preporučuje se setva u okviru naznačenih agrotehničkih rokova.

Ova godina je za ratare bila puna problema, od skupog repromaterijala do nepovoljnih uslova. Ne možemo da znamo šta nas čeka u novoj sezoni. Mnogo je faktoravan naše kontrole, ali ipak možemo uticati na termin i gustoću biljaka u zavisnosti od vrste.