Nakon žetve treba zaorati strnjište na dubinu od 10 do 15 cm, zavisno od tipa i vlažnosti tla i količine žetvenih ostataka. Preporučuje se da se zajedno sa zaoravanjem doda i azot u količini od 20 do 50 kg/ha. Navedena količina azota obezbeđuje nesmetano razlaganje biljnih ostataka. Takođe se može prionuti i na oranje na punu dubinu do 25 cm. Istovremeno je neophodno uneti mineralno đubrivo i stajnjak. Posle oranja brazdu treba zatvoriti upotrebom drljače ili setvospremača da bi se zemljište izravnalo i time umanjio gubitak vlage.

Zaoravanjem žetvenih ostataka popravlja se plodnost i kvalitet zemljišta. Povećava se sadržaj organske materije, humusa, hraniva u zemljištu i njegova mikrobiološka aktivnost. Popravljaju se vodno-vazdušne i fizičke osobine tla, njegova struktura i povećava se dreniranost.

Negativna, ali česta pojava na našim njivama je da se žetveni ostaci spaljuju. To ugrožava susedne useve, a često i živote ljudi, životnu sredinu, divljač, kvalitet vazduha, narušava stanja zemljišta kao osnove poljoprivredne proizvodnje. Najveća šteta je što se gubi nivo humusa u zemljištu koji je teško nadoknadiv. Visoke temperature koje se razvijaju u požaru uništavaju korisne mikroorganizme i na taj način trajno smanjuju plodnost tla.

Spaljivanje žetvenih ostataka na otvorenom je strogo zabranjeno po osnovu više zakona i predviđene su visoke kazne. Paljenje strnjike je krivično delo izazivanja opšte opasnosti. Vlasnik poljoprivrednog gazdinstva zbog paljenja gubi pravo na podsticaje u poljoprivredi na period od dve godine. Novčane kazne za fizička lica su od 100 hiljada, a za pravna od 300 hiljada dinara.