Prilikom izmrzavanja u okcu, oštećenja mogu zahvatiti glavni pupoljak i suočice. Nekada mogu biti obuhvaćeni i celi jednogodišnji lastari, krakovi kordunica, čak i čitavo stablo. Utvrđivanje stepena izmrzavanja određenih delova čokota najčešće se obavlja u laboratoriji. Poprečnim presekom na zimskom okcu, može se uočiti vitalnost svih delova pupoljka. Neoštećeni imaju jasnu svetlozelenu boju, dok su izmrzla okca i lastari žutosmeđi. Na osnovu toga može se dati precizna preporuka o načinu i vrsti rezidbe koju treba primeniti. U slučaju većeg izmrzavanja, trebalo bi upotrebiti tehniku mešovite rezidbe koja se primenjuje kod sorti za kvalitetna i visokokvalitetna vina.

Luk koji je u predhodnoj vegetaciji doneo rod, rezidbom se odbacuje do osnove. Na prošlogodišnjem ostavljenom kondiru, viši lastar po položaju uvek se orezuje na luk sa 10 do 12 okaca. On je glavni nosilac rodnosti, povija se i vezuje u špaliru za prvu noseću žicu. Na pomenutom kondiru niži lastar po položaju orezuje se na kratak kondir sa 2 do 3 okca. Na rod se mogu orezivati samo jednogodišnji zreli lastari, jer se na njima nalaze zimska okca u čijim su pupoljcima začeci cvasti. Kako bi se dugoročno održao uzgojni oblik, važno je pridržavati se ovog tipa rezidbe svake godine.

Na većim plantažama neophodno je voditi računa da se rezidba blagovremeno završi, a to je pre bubrenja okaca. Zato se prvo orezuju vrste najotpornije na mraz, kao i zasadi na uzvišenjima gde je uticaj mraza znatno slabijeg intenziteta. Vrlo rana, kao i veoma kasna rezidba mogu za posledicu da imaju kasnije pupljenje i zrenje grožđa. Prekasna je posebno negativna jer pojačava „suzenje loze”, uzrokuje gubitak hranljivih materija, te preseci loze predstavljaju mesta za razvoj gljivičnih bolesti. Pravilnom rezidbom uspostavlja se ravnoteža između bujnosti i rodnosti. To se tokom godine odražava na kvalitet grožđa i budućeg vina.