Zimska rezidba vinove loze ( na zrelo ), može se obavljati sve dok se biljke nalaze u fenofazi mirovanja.

Ova mera najčešće se izvodi krajem zime ali svakako pre kretanja sokova u čokotu tj. pre suzenja loze. Rezidbom se reguliše rast loze i opterećenje čokota rodom, formira se i održava uzgojni oblik, direktno se utiče na krupnoću grozdova.

U zavisnosti od bioloških osobina gajenih sorti, kao i primene odgovarajućih agrotehničkih i pomotehničkih mera, u vinogradu se može primeniti kratka, duga ili mešovita rezidba.

Kratku rezidbu karakteriše prekraćivanje loze na kondire različite dužine. Primenjuje se isključivo kod stonih sorti grožđa sa veoma rodnim najnižim okcima pri osnovi lastara. Rezidba na kratke kondire sa ( 2-3 okca ) zastupljena je kod Prokupca i Plovdine, dok se tip rezidbe dugih kondira sa ( 4-5 okaca ) koristi za Smederevku, Slankamenku, Kardinal, Vranac, i Muskat Hamburg.

Duga rezidba podrazumeva veće opterećenje čokota rodom. Najbolje efekte daje na uzgojnim oblicima visokog stabla, pri čemu se na čokotu ostavljaju samo lukovi ( bez kondira ), koji se u trenutku kretanja sokova ( mart mesec ) povijaju prema dole i privezuju za prvu noseću žicu.

U praksi najzastupljeniji je Mešovit tip rezidbe namenjen proizvodnji kvalitetnih i visokokvalitetnih vina od sorti: Afuz-ali, Muskat Italija, Traminac, Kaberne sovinjon, Rizling Italijanski itd. Obzirom da kod ovih sorti postoji dobra rodnost donjih okaca ali sa sitnijim grozdovima, dominantan uzgojni oblik u ovom slučaju jeste „ Gijo jednogubi“. Na vertikalno formiranom stablu visine 50 cm, lastar koji je u predhodnoj godini doneo rod rezidbom se potpuno odbacuje, a kao zamena na prošlogodišnjem kondiru lastar viši po položaju ponovo se orezuje na luk sa ( 8-12 okaca ), dok se niži lastar orezuje na kondir sa dva okca. Za lukove i kondire treba birati lastare koji imaju dobar položaj na čokotu, koji su dobro sazreli i ujedno dostigli određene sortne karakteristike, dužinu, debljinu, obojenost i slično.

U dugom periodu gajenja vinove loze na našem području, rezidba se pretežno obavlja ručno mehaničkim, pneumatskim ili električnim makazama. Međutim, poslednjih godina usled nedostatka kvalifikovane radne snage, uvođenje mehanizacije postaje neminovnost. Mašinskom rezidbom učinak po jedinici površine je velik, ali ostaje problem nepreciznosti mehanizacije koja preseca sve lastare na istu dužinu, što je suprotno biološkim zahtevima gajenih sorti vinove loze. Iz tog razloga, posle mašinske rezidbe neophodno je obaviti ručnu korekciju.

Rezidba vinove loze prilagođena sortimentu, predstavlja najvažniju ampelotehničku meru koja se u vinogradu vrši redovno svake godine, podstičući regeneraciju rodnih elemenata i uspostavljajući ravnotežu između visine prinosa i kvaliteta grožđa.

Martinov Maja master voćarstva i vinogradarstva