Neuobičajeni tretmani protiv biljnih vaši

Usevi ozimih strnih žita se nalaze, zavisno od rokova setve, od formirana dva lista do faze bokorenja. Tokom ove proizvodne godine imamo specifičnu situaciju. Veliki broj proizvođača je bio prinuđen da obavi insekticidni tretman na svojim parcelama u cilju suzbijanja biljnih vaši i cikada, što je do sada bila neuobičajna praksa za ovaj period godine.

Da bi pojasnili razlog moramo se vratiti na momenat žetve. Naime, tokom sazrevanja žita vladale su veoma visoke temperature koje su uticale na „ispadanje” zrna iz plevica. Dolazilo je do prinudnog sazrevanja, nije se vodilo računa o ranostasnosti sortimenta, žurilo se sa kombajniranjem… Posledica svega navedenog je vrlo visok procenat osipanja zrna na poljima nakon žetve.

Tokom avgusta beleže se obilne padavine koje su uticale da takva zrna krenu u klijanje i nicanje. S obzirom na to da unešena hraniva nisu maksimalno bila usvojena od strane gajenih useva, upravo ove samonikle biljke su imale i tu mogućnost. Sve navedeno je omogućilo intenzivan, bujan porast, bokorenje, tako da su se tokom septembra meseca zazelenela polja (kao što obično biva u mesecu martu!).

Vaši i cikade, koje su prisutne svake godine, koje žive i razvijaju se na korovskim biljkama, sad su imale dodatni izvor hrane i veću površinu staništa.

One su, uz optimalne temperature, produkovale veći broj jedinki i brži ciklus razvoja, te je došlo do prenamnožavanja. Saniranju samoniklih useva pristupilo se kasno i išlo je vrlo sporo (nije se radilo tanjiranje, nisu se primenjivali totalni herbicidi, bavili smo se žetvenim ostacima kukuruza i suncokreta… još uvek na terenu postoje ovakve parcele!).

Klijanje i nicanje novoposejanih strnih žita (i nakon pomerenih rokova setve) dešavalo se dok su još samonikle biljke bile prilično prisutne na parcelama gde još nije obavljeno oranje, te je dolazilo do masovnog preletanja insekata. Direktne štete od vaši i cikada nisu velike, hrane se biljnim sokovima. Međutim, indirektne štete su značajnije jer su prenosioci virusa koji prouzrokuju patuljavost pšenice i ječma. U kojoj meri su ovi insekti imali prisutan infekcioni potencijal, u ovoj fazi nije moguće utvrditi. Jedina mera bila je suzbijanje vektora virusa.

Simptomi virusa su registrovani na parcelama strnih žita tokom proizvodne 2021/22. Proizvođači su to mogli da primete na svojim parcelama u vidu zaostajanja u rastu, žutila biljaka u manjim ili većim oazama, a bilo je i potpuno uništenih parcela. Simptomi su vidljivi tokom faze vlatanja, tj. porasta biljke u stablo. Tada se na zaraženim usevima vide prvi znaci virusnog oboljenja i u toj fazi se ništa ne može učiniti da se taj problem prevaziđe.

Na samoniklim biljkama smo uočili i prisustvo fitopatogenih gljiva (prouzrokovače bolesti strnih žita) koje smo kasnije registrovali i na novoposejanim usevima (nizak intenzitet). Takođe, posledica dužeg zadržavanja ovih useva uticala je i na pojavu žitnog bauljara. Prisutnost je zabeležena na međi između prošlogodišnje (plus letnje) i ovogodišnje pšenice (koja nije sejana u monokulturi). Činjenica je da smo sami sebi napravili problem. Prognozno-izveštajna služba nastavlja da prati zdravstveno stanje useva strnih žita.

SNEŽANA PARAĐENOVIĆ, PROGNOZNO-IZVEŠTAJNA SLUŽBA RC, PSS ZRENjANIN