PROBLEMI GAJENJA KAJSIJE - Dipl.ing. Milinko Sinđić

Kajsija spada među najomiljenije voćke u našem regionu. Razlog tome leži u njenoj svestranoj upotrebi u domaćinstvu za đžemove, sokove, rakiju, za sušenje, a i izvrsna je kao sveže stono voće.

S obzirom da rano cveta, nekad već od polovine marta, jedan od najvećih problema za njeno gajenje predstavlja rani prolećni mraz, koji se naročito javlja, danas sve češće, kod nas u ovom periodu godine.

Drugi veliki problem predstavlja prevremeno sušenje stabala kajsije, ili stručni termin apopleksija kajsije. Na pojavu ovih problema na kajsiji izuzetno doprinose klimatski ekstremi, najčešće temperaturni čiji smo svedoci sve učestalije pojave za naš region.

Kajsija je voćna vrsta koja potiče iz centralnih delova Kine, kojoj odgovaraju kontinentalna klima, a obeležja ove klime su dosta hladne zime, topla leta, nagli prelaz iz zime u leto i skoro totalno odsustvo proleća i jeseni, mala oscilacija temperatura u toku leta i zime. Naša klima je umereno kontinentalna sa čestim prodorima toplog vazduha u toku zime i hladnog vazduha u toku leta.

Upravo ovi prodori toplog vazduha u toku januara i februara meseca, što se manifestuje kao da je došlo proleće, aktiviraju kajsiju, pokreću sokove u stablu i granama i onda nakon ponovnog nastupanja hladnog tj. normalnog perioda dolazi do stopiranja kretanja sokova i stvaranja čepa u grani što prouzrokuje sušenje, prvo jedne, dve grane, a kasnije i celog stabla. To je apopleksija, pojava ekološke prirode, ne biološke, vezana za mesto gajenja kajsije. Stvaranje čepova u granama i mikročepova u grančicama raslabljuje voćku, iznuruje je, i to može da traje nekoliko godine dok se totalno ne osuši. Pojava apopleksije nije poznata u centralnim delovima Kine i submediteranske zemlje kao Turska, Iran, Gruzija, Jermenija itd. Dodatno komplikuje stvari podloga koja se koristi kod kajsije, a to je Đžanarika (ringlov), koja ima dug period vegetacije, rano kreće na proleće, isto kao kajsija, a kasno završava vegetaciju , kasnije od kajsije.

Kajsija u ovom slučaju ne može na vreme da završi vegetaciju i pripremi se za zimsko mirovanje, već i na taj način ulazi raslabljena u period zime.

Na sve ovo treba dodati i rano cvetanje i rizik od izmrzavanja cvetova pa onda možemo sagledati probleme sa kojima se kajsija suočava.

Ona je voćka koja najviše strada od klimatskih promena zbog već navedenih sve češćih klimatskih ekstrema. Rizik je povećan, ali to ne znači da je ne treba gajiti.

U zasadima kajsije moramo imati sisteme za navodnjavanje, sorte koje kasnije cvetaju, đubriti sa nešto većom količinom đubriva preko godine, rezidbu sprovoditi u rano proleće ili najbolje u septembru mesecu, kako bi sve rane mogle da zarastu pre pojave mraza, zdravstveno stanje održavati na visokom nivou, obavezno prorediti prodove ako je voćka prerodila, hemijskim tretmanom postepeno prekinuti vegetaciju krajem jeseni.

Kada bi se proizvođači striktno držali ovih smernica ,apopleksije pa i ranog prolećnog izmrzavanja, zbog obilnosti cvetanja bi bilo mnogo manje nego što je bilo predhodnih godina i sada.

Dipl.ing. Milinko Sinđić