Mnogi proizvođači već razmišljaju o prihrani ozimih useva. Zbog sve viših temperatura i nepredvidivih vremenskih uslova, februar je svakako mesec kada treba obaviti prihranu. Prvo treba prihraniti useve koji nisu dobili đubrivo u jesen ili pak u nedovoljnoj količini (pre svega azot). Takvu pšenicu i ječam treba prvo prihraniti, a zatim u zavisnosti od roka setve, đubrenja u jesenjem periodu i razvoja useva, početi sa prihranom ostalih useva. Prve analize na sadržaj pristupačnog azota u zemljištu pokazuju da je najvećim delom u prvom sloju on ispran i potrošen, kao i da ga manje ima u tom sloju, čak i na parcelama koje su optimalno đubrene jesenas.

Povoljnija je situacija što se tiče ostalih slojeva, 30 do 60 cm i 60 do 90 cm. U slučajevima kada je sadržaj azota niži u prvom sloju, prednost u prihrani treba dati lako pristupačnom azotu. Svakako da je situacija što se tiče sadržaja azota individualna za svaku njivu i da se jedino analizom zemljišta na sadržaj pristupačnog azota može dati pravilna preporuka za đubrenje.

Analiza se radi po slojevima, do 90 cm dubine sedam do deset dana pre planirane prihrane, odnosno đubrenja azotom. Ono što smo takođe videli prvim analizama je i da je zemljište dobro obezbeđeno vlagom po čitavom profilu 0 do 90 cm. Iako smo imali deficit padavina u oktobru, situacija se popravila u novembru, decembru i početkom godine.