Vojvođanske njive teže upijaju padavine. Svake godine se u slivovima naših reka javljaju vodoležja na oranicama. Ni ove godine situacija nije drugačija. U zimskom periodu palo je do sada, prema merenjima Meteorološke stanice Zrenjanin, oko 270 mm padavina.

Temperature su u oktobru, novembru i decembru bile dosta visoke, ali je količina vode u vidu padavina daleko veća od isparavanja zemljišta, tako da se već do sada formirao rezervni sloj vlage u njemu. U decembru i januaru isparenja nije gotovo ni bilo, pa je količina od 200 mm, koliko je palo u ovom periodu, direktno akumulirana u zemljištu.

Kod zemljišta dobre strukture i povoljnijeg mehaničkog sastava, ova količina vode može da bude upijena i raspoređena kroz zemljišne slojeve. Ali u srednjem Banatu mi imamo više od trećine zemljišta koja su težeg mehaničkog sastava, kod kojih je prisutan i plužni đon, tako da se količina vode od 200 mm ne može upiti i javljaju se manja ili veća vodoležja.

Kada se na ovo dodaju bočne podzemne poduprte vode iz kanala i vodotokova, onda se površine pod vodoležjima povećavaju. Zato su ona prisutnija u blizini vodotokova i kanala koji su puni vode. Proizvođači čije su parcele pod vodoležjima su u velikim problemima. Jedno od rešenja je šlicovanje parcela i odvođenje viška vode u najniži deo parcele. Na ovim parcelama je struktura veoma narušena i bilo bi najbolje da se proizvođači posavetuju sa stručnjacima o sledećim koracima koje će preduzeti.

DRAGAN MARKOVIĆ, DIPL. INŽ, PSS ZRENjANIN