Tehnologija proizvodnje u borbi protiv suše

Ekstremno niske količine padavina u vegetacionom periodu propraćene visokim temperaturama i suvim i toplim vetrovima, dovode do smanjenja prinosa kukuruza, soje i šećerne repe za skoro 50 i suncokreta za više od 20 odsto.

Najefikasnija mera borbe protiv suše je navodnjavanje. To je i najskuplja metoda i može se primeniti tamo gde ima kvalitetne vode za navodnjavanje i kapitala za ulaganje u sisteme. Prilagođavanjem tehnologije prozvodnje svakoj konkretnoj godini i njivi, mogu se ublažiti ili prevazići negativni efekti suše.

Neke agrotehničke mere utiču na nakupljanje zimskih rezervi vlage, druge na bolje čuvanje vlage, a pojedine na bolje iskorišćavanje tokom vegetacije.

Racionalnija potrošnja vode i mineralnih hraniva postiže se gajenjem useva u sistemu plodoreda. Po završetku vegetacije najmanje rezerve vlage ostavlja lucerka, zatim šećerna repa, kukuruz u monokulturi, pa kukuruz u smeni sa pšenicom, a najviše grašak i strna žita. Jedan od osnovnih ciljeva obrade je poboljšanje vodnog režima zemljišta, odnosno veće nakupljanje i konzervacija vlage u njemu, pa system obrade treba prilagoditi konkretnim uslovima.

Na obrađenom zemljištu voda lakše ponire u dublje slojeve i tako se stvaraju veće zalihe za sušne periode. Pravilno i blagovremeno izvedene mere obrade mogu značajno smanjiti evaporaciju vode iz zemljišta. Te mere obrade su: ljuštenje (pravilno izvedeno ljuštenje 8-36 odsto smanjuje isparavanje vode), osnovna (zatvaranje brazde), površinska obrada (u što manje prohoda), obrada u toku vegetacije (smanjuje evaporaciju), konzervacijska (min. 30% zemljišta posle setve bude pokriveno žetvenim ostacima).

Đubrenje tokom jeseni utiče na razvijenost korenovog sistema i iskorišćenje zimskih rezervi tokom vegetacije. Da bi se podstakao razvoj što moćnijeg korena, celokupnu količinu fosfora i kalijuma i 1/3 azota primeniti u jesen, a korektivno đubrenje azotnim đubrivima ozimih i jarih useva prilagoditi rasporedu i količini mineralnog azota i vlage u zemljištu.Redovno unošenje organske materije u zemljište (stajnjaka, zelenišnog đubriva) može veoma efikasno ublažiti posledice suše.

Ova mera pozitivno deluje na bilans humusa, na aktivnost mikroorganizama, vodni, vazdušni i toplotni režim. Izbor vrste/sorte i hibrida treba uskladiti sa zemljišnim i vremenskim uslovima staništa.Vreme setve treba da osigura potreban broj dana vegetacije, da uskladi ritam rasta s dužinom dana i klimatskim prilikama pogotovu u pogledu padavina i toplote. Gustinu setve (sklop) prilagoditi biljnoj vrsti, sorti/hibridu, potencijalu njive, vlagi i klimatskim uslovima.

Poseban akcenat dati na suzbijanju korova jer u zakorovljenom usevu zemljište sadrži i do 25 odsto manje vlage nego ono koje nije zakorovljeno.

IVANA VASILIJIĆ,SAVETODAVAC, PSS ZRENjANIN