Poljoprivredna stručna služba „Zrenjanin” 23100 Zrenjanin, Petra Drapšina 15, tel/fax: 023/548-501, 522-735, 548-615, 548-320
Aktuelno stimulativno prihranjivanje
U periodu od maja do jula, pčelari najviše vremena provode na svojim pčelinjacima. Pošto je bagremova paša prošla, javlja se period kada u prirodi ima malo cvetnica koje luče nektar.
Pčelari tada imaju zadatak da svoja društva stimulativno prihranjuju ili, još bolje, presele na lokacije gde su zastupljene biljke koje pčele posećuju (amorfa ili bagremac, poljska gorušica, divlja kupina itd).
Održavanje dobre kondicije pčelinjih društava važno je da bismo što bolje iskoristili dve velike paše koje dolaze, a to su lipa i suncokret.
Nagon za rojenjem
U toku maja i juna meseca, kod nekih pčelinjih društava javlja se nagon za rojenjem. Ako pčelar ne preduzme mere za sprečavanje rojenja, može se desiti da pored znatno manjeg prinosa izgubi i deo pčela.
Ovo je period u godini koji je najpovoljniji za umnožavanje društava, pravljenje rojeva, zamenu matica i proizvodnju matičnjaka. Najbolje vreme za zamenu starih i manje produktivnih matica jeste u toku neke jače paše jer je tada bolji prijem.
Ukoliko neko društvo ostane bez matice i pritom se pojave „lažne matice” (radilice koje nose neoplođena jaja), problem se može rešiti dodavanjem zrelog matičnjaka ili neke stare matice na leto (ulaz) košnice.
U ovom delu godine, pčelinja društva se mogu tretirati protiv varoe, ekološkim sredstvima ili upotrebom rama građevnjaka. Pored varoe koja prenosi razne viruse, mogu se javiti i druge bolesti koje napadaju leglo. Prilikom pregleda, potrebno je obratiti pažnju na kvalitet legla.
Ukoliko se primeti nekompaktno (šareno) leglo i izbušeni poklopci na istom, to može ukazati na američku trulež legla. Ova bolest se lako širi „grabežom” između pčela, naročito na terenima koji su prenaseljeni pčelama. Zbog toga je važno, ukoliko je moguće,da rastojanje između pčelinjaka ne bude manje od jednog kilometra.
Isto tako, prinos meda opada ako je teren prenaseljen pčelinjim društvima. Recimo, na jedan hektar suncokreta ne bi trebalo da postavljamo više od dve do tri košnice. Zato je potrebno da pčelari pre selidbe košnica kontaktiraju sa lokalnim udruženjem pčelara na području gde žele da dosele svoja društva, kako bi ih pravilno rasporedili.
Faktori za bolji prinos
Pčelari imaju zadatak da preduzmu sve što pogoduje pčelama kako bi one ostvarile što bolji prinos. Međutim, postoje faktori koji značajno utiču na prinos, a na koje ne možemo uticati: temperatura, vlažnost vazduha, količina vode u zemljištu, provetrenost i plodnost zemljišta…
Bez obzira na to koliko je ova sezona pogodna za pčelinje zajednice, moramo se pobrinuti da one u svakom momentu imaju zalihu hrane od oko 10 kilograma, a na jesen i dvostruko više.
Pored poslova vezanih za proizvodnju meda, rojeva i matica, sada je pravo vreme i za sakupljanje polena, matičnog mleča i propolisa od kojih možemo da ostvarimo značajnu korist.
IGOR SUHANEK, DIPL. INŽ.STOČARSTVA, PSS