Analizom zemljišta do boljih useva

Često se u širokoj proizvodnji prihrana ozime pšenice olako shvata I velike količine đubriva se bacaju napamet što opet za posledicu može imati pothranjenost ili prehranjenost useva. U oba slučaja posledica je gubitak prinosa, a u slučaju rasturanja više đubriva od potrebnog, javlja se i finansijski gubitak i potencijalna opasnost od ispiranja nitrata u podzemne i površinske vode. Zbog toga je za potrebe racionalnog đubrenja ozimih strnina azotom u prolećnoj prihrani razvijena N-min metoda.

Ozimoj pšenici je neophodan azot u fazi bokorenja i vlatanja, stoga se prihrana mora uraditi na pravilan način i sa dovoljnom količinom đubriva. Prilikom određivanja količine azotnih đubriva koje treba primeniti, potrebno je uraditi analizu zemljišta na parcelama i za iste dobiti rezultate analize izvršene po N-min metodi.

Tek nakon upoznavanja sa sadržajem lakopristupačnog azota u zemljištu, možemo odrediti količinu koja biljkama nedostaje za njihov pravilan rast i razvoj. Poželjno je da se azot nađe u zoni korena bar 10 dana pre kretanja vegetacije.

Preporuka je da se prihranjivanje uradi iz dva puta i to: februara 60 odsto u prvoj prihrani i ostatak potrebnog đubriva marta u drugoj.

Postupak uzimanja uzorka za N-min metodu treba uraditi sedam dana pre prve prihrane. Uzorkovanje treba izvršiti na tri dubine zbog korenovog sistema koji doseže u dubinu zemljišta na kojem se pšenica hrani I to od 0-30, 30-60 i 60-90 cm. Od pravilnosti uzetog uzorka u najvećoj meri zavisi pouzdanost rezultata.

Ubodi sonde po parcelama mogu se uraditi po nekoliko principa (dijagonalan, dvostruka dijagonala ili šahovski), ali najbitnije je da tih uboda bude što više. Uzorci se mogu uzimati ručnom sondom ili ašovom.

Pojedinačne uzorke iz svakog sloja treba odvajati u posebnu posudu, dobro izmešati, a u vreću sa odgovarajućom etiketom staviti dobijeni uzorak čija masa treba da bude oko 0,5 kg. Etikete sa podacima, imenom proizvođača, dubinom sa koje je uzet uzorak i brojom parcele treba ispisati grafitnom olovkom da ne bi došlo do razlivanja mastila od hemijske olovke usled vlage, te upisani podaci tada nisu čitljivi u laboratoriji.

Važno je da se upakovani uzorci čuvaju I transportuju na hladnom mestu sve do momenta analize, kako bi se dobili najrelevantniji rezultati. Analizom zemljišta se može postići veći prinos i značajna ušteda pri kupovini đubriva.

IVAN NAN, DIPL. INŽ. BILjNE PROIZVODNjE, PSS ZRENjANIN