POLjOPRIVREDNA STRUČNA SLUŽBA O AKTUELNOSTIMA U VOĆNjAKU

Zaštita od niskih temperatura

Intenzitet štetnog uticaja niskih zimskih temperatura na voćne vrste zavisi od mnogih faktora, ali ključni su: fenofaza biljke i kondicija, tj. pripremljenost voćke kada ulazi u zimski period. Zbog temperaturnih kolebanja u prvoj dekadi januara, gde su se dnevne temperature kretale i do 15 stepeni Celzijusa, voćke se nalaze u vrlo različitim fenofazama razvoja vegetacije. Nepovoljni vremenski uslovi uticali su da dođe do ubrzane faze organogeneze, odnosno bržeg obrazovanja cvetnih začetaka u generativnim pupoljcima.]

Kod koštičavih voćnih vrsta došlo je do kretanja sokova, pa u ovom trenutku imamo čak i cvetanje vrlo ranih sorti kajsije. Kod jabučastog voća stanje je nešto povoljnije, jer se ove voćke i dalje nalaze u fazi mirovanja.

Ovo su vrlo osetljive faze kod biljaka, kada i slabi mrazevi mogu dovesti do velikog izmrzavanja kako lisnih tako i cvetnih pupoljaka. Izmrzavanje cvetnih pupoljaka nastaje pri temperature (-5 stepeni Celzijusa), dok se otvoreni cvetovi oštećuju na temperaturama od (-2 stepeni Celzijusa). Po pravilu, što je vegetacija više odmakla – biljka je osetljivija na izmrzavanje.

Postoje brojne preventivne mere koje se mogu primeniti protiv poznih prolećnih mrazeva i izmrzavanja kao što su: krečenje stabala, zadimljavanje, zaštita voćaka pomoću veštačke kiše, primena hormonskih preparata ili aminokiselina („Isabion”, „Megafol” itd.) koji pomažu regeneraciju sprovodnih elemenata i kambijalnog tkiva i imaju „antistres efekat” kod biljaka. Za ove preparate uslov je da biljka na sebi mora imati određenu lisnu masu, pa ih treba primenjivati samo u tim fenofazama. Međutim, najvažnije je pri zasnivanju zasada odabrati povoljnu lokaciju za određenu voćnu vrstu ili sortu, jer se tada svi ostali rizici svode na minimum.

Prilikom rezidbe preporuka je da se kod voćnih vrsta kod kojih je isprovocirano kretanje sokova, rezidba obavi što pre. Dok se kod voćaka koje su još uvek u fazi mirovanja, rezidba može odložiti za nešto kasniji period.

Ukoliko postoji mogućnost, pre rezidbe trebalo bi uraditi laboratorijsku analizu pupoljaka i utvrditi izdiferenciranost, tj. potencijalnu rodnost cvetnih pupoljaka u jednom voćnjaku.

Tek nakon toga može se dati najispravnija preporuka o vrsti i intenzitetu rezidbe. Ako se analizom utvrdi da je procenat pravilno formiranih cvetnih pupoljaka viši od 80 odsto, onda se u takvim zasadima može primeniti oštrija rezidba u pravcu održavanja uzgojnog oblika i planiranja visokih prinosa. Međutim, u voćnjacima gde su cvetni pupoljci slabo izdiferencirani (ispod 40%), rezidba mora biti blaža kako bi se sačuvao sav postojeći rodni potencijal.

Maja Martinov, master voćarstva, PSS Zrenjanin