Sorte oprašivača obezbeđuju sigurniju rodnost

Podizanje višegodišnjih zasada, uz izbor odgovarajućih vrsta i sorti voćaka, predstavlja odgovoran posao koji prvenstveno zahteva detaljnu analizu agroekoloških uslova sredine u kojoj se određena proizvodnja planira.

U voćarstvu polinacija, tj. prenošenje polena na žig tučka, u zavisnosti od voćne vrste može se obaviti anemofilno putem vetra (kod oraha, leske, kestena) ili entomofilno tj. putem insekata (kod većine drugih voćnih vrsta).

Efektivni period oprašivanja traje kratko, u zavisnosti od biljne vrste oko 3 – 10 dana, što prevashodno zavisi od optimalnih mikroklimatskih uslova sredine neophodnih za produkciju kvalitetnog polena dobre klijavosti.

Različita istraživanja pokazala su da se višegodišnji stabilan prinos voća može postići ukoliko su u voćnjaku zastupljene najmanje tri sorte koje se međusobno dobro oprašuju. U tom slučaju udeo oprašivača treba da se kreće oko 5 – 10 %, gde su u našoj praksi najčešće zastupljene kombinacije sa parnim brojem redova zbog olakšane nege, zaštite i berbe plodova. Za oprašivače uvek bi trebalo birati diploidne sorte koje po pravilu imaju vitalan polen dobre klijavosti.

Preporuka stručnjaka je da se podižu monosortni zasadi po blok sistemima ili zasadi sa više sorti koje su slične otpornosti na najvažnije prouzrokovače bolesti i štetočina. U takvim sistemima uzgoja, u nepovoljnim uslovima sredine sa izostankom cvetanja jedne sorte, druga obezbeđuje oprašivanje i oplodnju glavne sorte, pa prinos u takvim godinama neće biti značajnije umanjen.

Prilikom podizanja zasada jabuke kao stranooplodne voćne vrste, za dobro oprašivanje treba birati više sorti od kojih će jedna biti osnovna, a jedna do dve oprašivači. Sorte koje se međusobno dobro oprašuju, pa ih iz tog razloga i treba kombinovati u zasadima jesu: „zlatni delišes”, „ajdared”, „greni smit”, „gloster”, „jonatan” itd. Pored zvaničnih sorti jabuke, mogu se koristiti i selektovani oprašivači poreklom od divljih vrsta jabuke.

U zasadima kruške,s obzirom na to da su većina sorti samobesplodne, neophodna je zastupljenost više kompatibilnih vrsta, tj. ne mogu se gajiti u jednosortnim zasadima. Za „viljamovku” kao vodeću sortu u našim zasadima, dobri oprašivači su: „boskova bočica”, „abate fetel”, „konferans”, „druardova” itd. Treba naglasiti da se kod samooplodnih sorti pravilnim rasporedom oprašivača može povećati rodnost i za 30 do 40 %. U tom slučaju se oprašivači sade u svakom četvrtom ili petom redu.

Kod jezgrastih voćnih vrsta (oraha, leske, badema), koje pretežno imaju odvojene muške i ženske cvetove grupisane u cvasti, važnost poklapanja vremena cvetanja pojedinih sorti još više je izražena. Vreme i dužina resanja u mnogome zavise od temperaturnih oscilacija, pa je u zasadu neophodno imati bar 3-4 vrste od kojih je bar jedna sa kasnijim cvetanjem.

Prednost višesortnih zasada voća, pored postizanja viših prinosa, jeste i kontinuitet u pristizanju različitih sorti tokom sezone, što omogućuje lakši plasman na tržište i brži povraćaj uloženih sredstava.

MAJA MARTINOV, MASTER VOĆARSTVA, PSS ZRENJANIN