Perspektiva uzgoja dunje i izbor sorti dunja je jedna od najcenjenijih voćnih vrsta kako za upotrebu u svežem stanju tako i za razne vidove prerade. U strukturi našeg voćarstva dunja je zastupljena sa svega 0,8 odsto, uglavnom u vidu ekstenzivnog uzgoja na okućnicama i manjim parcelama, što ne podmiruje trenutne zahteve tržišta. S obzirom na jednostavan uzgoj i lak plasman ovog deficitarnog voća, poslednjih godina sve više proizvođača opredeljuje se za podizanje plantažnih zasada na velikim površinama sa savremenim sortimentom.

DESETAK SORTI SE UZGAJA KOD NAS

Na rasprostranjenost gajenja dunje utiču prvenstveno agroekološki uslovi sredine kao i njene biološko-pomološke osobine. To je heliofilna (svetloljubiva) voćka kojoj za uspešan rast i razvoj odgovaraju dobro osunčana mesta, sa pravcem pružanja redova sever-jug, što obezbeđuje najbolje osvetljenje svim voćkama u zasadu. Na takvim staništima temperaturna kolebanja su znatno manja čime se izbegava opasnost od pojave kasnih prolećnih mrazeva i izmrzavanja cvetnih pupoljaka. Zemljišta treba da su umereno vlažna, propusna, lakšeg mehaničkog sastava, bogata hranljivim materijama, sa sadržajem humusa preko 3 odsto.

Sortiment dunje globalno gledano je relativno mali (oko 500 sorata) od čega je u proizvodnim zasadima širom sveta zastupljeno stotinak, dok se na našem području intenzivno gaji svega oko desetak sorti. U savremenoj proizvodnji dunje, za uspešno oprašivanje neophodno je imati u zasadu zastupljeno najmanje dve sorte. Čak i sorte koje su samooplodne daju 2 – 3 puta više plodova ukoliko se sade u kombinaciji sa sortama oprašivačima.

Kod nas najzastupljenija je „leskovačka” koju karakterišu plodovi mase oko 250 grama, limun – žute boje, sa čvrstim i kompaktnim mesom prijatne arome, koji sazrevaju u prvoj polovini oktobra meseca.„Vranjska dunja” ili u narodu poznat kao „dunjac” ima izuzetno krupne plodove (čak i do 900 g), često se koristi kao oprašivač za sortu „leskovačka” od koje ima malo kasniju berbu i znatno veću otpornost na patogena „erwinia”. U nešto manjem obimu zastupljena je sorta „morava” stvorena u institutu u Čačku krajem 80–ih godina. Plod je mase oko 300 g, sa sočnim polučvrstim mesom pogodna za konzumnu upotrebu. Stabla su srednje bujna sa dobrom i redovnom rodnošću.

ZRENjE U OKTOBRU

Od ostalih sorti koje se gaje kod nas možemo istaći one koje su selekcionisane u Bugarskoj, u Plovdivu, a to su: „hemus”, „asenica” i „trijumf”. One se karakterišu krupnim plodovima mase 300 – 350 grama, kruškolikog oblika, beličastožućkaste boje, izražene arome, dobrog kvaliteta. Imaju visok sadržaj rastvorljivih suvih materija (oko 16%) i šećera (oko 12%).

Poseduju skladan odnos suvih materija i kiselina, što je jako bitan parametar kvaliteta ploda. Samooplodne su, osim „hemusa” koji zahteva prisustvo oprašivača. Vreme zrenja ovih sorti je u prvoj polovini oktobra, dok „trijumf” sazreva desetak dana kasnije. Stabla imaju srednje bujan porast sa dobro osvetljenom krunom obraslom rodnim grančicama.

S obzirom na to da u našoj zemlji postoje izvanredni ekološki uslovi, proizvodnja dunje u Srbiji može se povećati prvenstveno sanacijom postojećih zasada i podizanjem novih. Neophodno je povećati obim proizvodnje sadnog materijala, kao i uvođenje novih otpornijih sorti, ali uraditi i obuku proizvođača za suzbijanje najznačajnijih patogena.

Posebnu pažnju treba posvetiti izgradnji prerađivačkih kapaciteta koji bi omogućili da se aromatični plodovi dunje iskoriste kao sirovina za raznovrsnu preradu, a posebno za spravljanje slatka, kompota, želea, sokova, likera i drugih proizvoda, sve traženijih, kako na domaćem, tako i na inostranom tržištu.

MARTINOV MAJA, MASTER VOĆARSTVA, PSS