(Ne)povoljna situacija vodnog režima zemljišta

U regionu srednjeg Banata u zimskom periodu, oktobar-mart mesec, palo je oko 317 litara kiše po metru kvadratnom. Ovo je svakako velika količina koja je pala u kratkom vremenskom intervalu uz veoma visoke temperature vazduha. Prosečne srednje dnevne temperature su bile oko 5,6 stepeni Celzijusa. Ove okolnosti su dovele do toga da je evaporacija bila neobično visoka.

Analizom stanja vlage u zemljištu došli smo do sledećih saznanja: zimske rezerve vlage u zemljištu, u periodu od oktobra do aprila meseca, bile su 40 odsto od optimalne. Pošto nam je zima bila veoma topla, isparavanjem je velika količina ove vode isčezla, a palo je izuzetno malo kiše u period januar-mart, svega 50 litara po metru kvadratnom, pa su rezerve zimske vlage minimalne.

Pošto se za određivanje rezerve zemljišne vlage uzima samo debljina oraničnog sloja do 60 ili 100 cm, ove sezone deficit je oko 60 odsto.

Kada u obzir uzmemo reserve vlage u dubljim slojevima zemljišta, podzemne vode i njihov uticaj na kapilarno kretanje vode kroz zemljište, rezerve zimske vlage mogu da zadovolje potrebe biljaka za nicanje i period ukorenjavanja.

Nažalost, već duži niz godina, oko 10, vode u nižimslojevima se troše na površinskom sloju tako da su rezerve u njima iscrpnjene. Ovo je uslovilo sve većom zavisnošću poljoprivredne proizvodnje od letnjih pljuskova, što ranijih godina nije bio slučaj. Neki stručnjaci ovu pojavu nazivaju „globalizacijom klime”. Kako god da je nazovemo, deficit vlage u zemljištu je sve prisutniji na našim poljima.

Vratimo se sadašnjim padavinama. U prethodno opisanoj situaciji, zimsko-prolećne padavine u našem regionu Banata doprineće stabilizaciji voda u zemljištu.

Drugim rečima, rezerve vlage u površinskim slojevima će se obnoviti, što je dobro.

Međutim, rezerve u dubljim slojevima zemljišta neće se trenutno povratiti, jer je manjak vode u površinskom sloju zemljišta nadoknađen iz dubljih slojeva zemljišta.

DRAGAN MARKOVIĆ,DIPL. INŽ, PSS ZRENjANIN