Prinos strnih žita će varirati

Na terenu Srednjeg Banata u toku je žetva ječma, dok se žetva pšenice zavisno od sortimenta i stasnosti može očekivati u prvoj dekadi jula. Ova vegetaciona godina je za proizvodnju strnih žita bila prilično zahtevna i pokazala je da se su preduzete mere ili njihovo odustvo bile uzročno posledične. Na zdravstveno stanje useva veliki uticaj su imale agrotehničke mere, meteorološki uslovi, izbor pesticida. Iz svega navedenog proizilazi da će kvalitet i kvantitet prinosa pšenice u ovoj godini vrlo variti. Od vrlo dobrog do onog ispod proseka.

Na intenzivno prisustvo cikada i vaši ukazivali smo još u novembru i objašnjavali da su tome doprinele dugo zadržavane biljke samonikle pšenice (isprovocirali visoku brojnost i žitnog bauljara).

Posledice ove pojave (virusi na strnim žitima) sagledavali smo tokom rasta i razvoja useva. Nadamo se da će se рazmotriti potreba o nanošenju insekticida na seme strnih žita, od strane semenskih kuća i doradnih centara.

Takođe, do pojave biljnih bolesti na novoizniklim usevima došlo je vrlo rano, (posledica blage zime i temperatura u okviru pragova za širenje simptoma), već tokom februara (prisustvo inokuluma je bilo intenzivno na samoniklim biljkama pšenice koje su predstavljale zeleni most za prelazak simptoma na novoizrasle mlade biljke). Veći intenzitet je bio na ranijim rokovima setve. Kolebanja u temperaturi, uz obilne padavine uticale su na intenzivnije širenje simptoma i pojavu bolesti lista, bez obzira na rokove setve i sortiment. Razlika je bila samo u intenzitetu zaražene lisne mase na prisustvo sledećih biljnih bolesti: siva pegavost lista, lisna rđa, žuta rđa, pepelnica, žuto-mrka pegavost.

Postojala je realna potreba da se sa primenom fungicida krene nešto ranije (sredinom marta meseca), već u fazi prvog kolenca, naročito kod ranijih rokova setve. Usled idealno odgovarajućih uslova za širenje simptoma bolesti, kao što su lisna rđa, a naročito žuta rđa i žuto-mrka pegavost koje su imale tendenciju napredka po isticanju delovanja fungicida. Preporuka je bila de se obavi tretman i sredinom aprila u cilju daljeg očuvanja lisne mase. Tu je nastala dilema i kalkulisanje proizvođača, da li je tretman neophodan ili ne, te jedan deo njih je bio spreman da rizikuje, svakako očekujući tretman za zaštitu klasa i da ne radi, a jedan deo je slušajući struku i preporuke tretman preduzeo.

Nakon obilaska parcela u poslednjoj dekadi aprila i početokom maja, proizvođači koji nisu obavili tretman u panici su krenuli da rade zaštitu, jer su gore navedene bolesti vrlo degenerativno delovale upravo na gornje listove, nosioce prinosa. Preduzimanje ovog zakasnelog tretmana je imalo za posledicu već prilično zaraženu lisnu masu. Sledeća faza, klasanje i početak cvetanja pšenice koje je dosta dugo trajalo uz obilne padavine (tokom maja meseca 15 kišnih dana, količina padavina za maj 102,6 l po m2 prosečna temperatura 16,450C – podaci sa automatske meteorološke stanice na lokalitetu B. Karađorđevo).

Preduzimanje tretmana za zaštitu klasa (i dalju zaštitu lisne mase) je bila teško izvodljiva, te se ulazilo u parcele sa oko 80 -100% biljka u klasanju uglavnom, a samo je mali procenat proizvođača uspeo da obavi tretman na početku cvetanja.

Čak je kod proizvođača koji su obavili zaštitu neposredno pre klasanja (u panici da zaštite lisnu masu) tretman u cilju zaštite klasa i izostao. Na takvim usevima su već prisutni saprofiti. Tako da je prisustvo fuzarioze klasa na parcelama različitog intenziteteta.

Možemo zaključiti da će prinosi i kvalitet pšenice u ovoj godini zavisiti od ozbiljnosti i odgovornosti za preduzete mere zaštite. Kod primene fungicida proizvođači ubuduće moraju biti vrlo pažljivi, zdravstveno stanje useva se mora prati sa više aspekata. Na tržištu je veliki broj registrovanih preparata iza čije registracije i preporučene primene stoje kompanije. Upotreba pesticida mora biti pozicionirana tako da je usko vezana sa poznavanjem biologije patogena, uslova za njegovo širenje, agrotehničkih i meteoloških uslova proizvodnje, a zasnovana na kontinuiranim pregledima i stručnosti.

Snežana Parađenović, dip.inž. zaštite bilja PIS RC Zrenjanin