Poljoprivredna stručna služba „Zrenjanin” 23100 Zrenjanin, Petra Drapšina 15, tel/fax: 023/548-501, 522-735, 548-615, 548-320
Šljivovica kao nova šansa Srbije
Rakija od voća spada u grupu žestokih alkoholnih pića koja se u velikoj meri kod nas proizvodi na seoskim gazdinstvima za sopstvene potrebe i potrebe širog kruga porodice. U svetu i kod nas se viski i konjak smatraju za najkvalitetnija žestoka pića, sa najvišim ocenama degustatora, ali je njihova visoka cena (kreće se i do 1.000 evra po boci) ograničavajući faktor potrošnje ovog pića za prosečnog stanovnika Srbije.
Inače, renomirane destilerije za proizvodnju viskija i konjaka u svetu spadaju u visoko profitabilne i stabilne grane industrije hrane, čija proizvodnja neprestano raste, a Srbija bi mogla i trebala da se izvozno orijentiše prema voćnim rakijama, naročito prema šljivovici, pogotovu sada kada je država kandidovala našu šljivovicu za listu nematerijalnog dobra sveta u UNESKU.
Rakija od šljive se uopšte smatra žestokim pićem koja jedino može dostići i izjednačiti se po kvalitetu sa viskijem, ali nedostatak kvalitetne sirovine i nedostupnost pogodnih sorti šljive, najviše doprinose tome da je u svetu skoro i nema. Nije pretenciozno reći, da bi naša šljivovica uz dobar program i podršku države, spadala u red svetskih elitnih alkoholnih pića, čije bi mesto bilo na policama zajedno sa najkvalitetnijim žestokim pićima sveta.
Šljiva je vrsta sa veoma širokim spektrom hemijskih jedinjenja u tragovima. Njen kvalitet definiše pre svega sorta i mesto gajenja. Potvrđeno najkvalitetnije sorte za proizvodnju šljivovice je požegača, međutim, ona je skoro iskrčena u Srbiji zbog virusnog oboljenja „šarke šljive”. Rešenje bi se moglo naći u zdravstveno strogo kontrolisanoj proizvodnji sadnog materijala ove sorte, i odabiru udaljenih izolovanih područja za njeno gajenje.
Pored požegače tu su još i crvena ranka, metlaš, cerovački piskavac itd. Interesantno je da se rakije šljivovice nešto lošijeg kvaliteta, u odnosu na požegaču i crvenu ranku, dobijaju od ostalih sorti šljive, ali one svakako mogu naći primenu u kupažiranju i dobijanju rakija visokog kvaliteta.
Koliko je Srbija zanemarila proizvodnju kvalitetne šljivovice pokazuje i činjenica da sortu crvenu ranku skoro više niko ne gaji, i pored otpornosti na virus „šarke šljive”, jer je isključivo rakijska sorta. Mnogi su uglavnom prešli na sigurnije stone sorte kombinovanih svojstava, kao na primer čačanske sorte šljiva.
Nadamo se da će UNESKO dodati šljivovicu na svoju listu nematerijalnih dobara Srbije i država pružiti ozbiljnu podršku njenoj proizvodnji kako bi povratili staru slavu iz nekih ranijih vremena.
Izvor List Zrenjanin