Saveti Poljoprivredne stručne službe Zrenjanin: Dva načina kalemljenja voćaka

Postoji velika zainteresovanost voćara, pogotovo amatera vikendaša, za kalemljenjem. Ova tehnika pruža mogućnost za proizvodnju sopstvenog sadnog materijala i razmnožavanje starih i retkih sorti voćaka. Kalemljenje predstavlja spajanje različitih delova biljaka u jednu i njihovo fiziološko srastanje, najčešće dela koji će dati koren ili biti podloga i dela koji će biti nadzemni (stablo, krošnja) ili plemka. To je široko rasprostranjen način razmnožavanja i proizvodnje sadnica. Više se ne može zamisliti savremeno voćarstvo bez kalemljenja. Ono omogućava da se sorte voća sa visokom komercijalnom vrednošću umnožavaju u velikom broju, ali isto tako i da se stare sorte sačuvaju od nestajanja i zaborava.

Postupak može da se izvodi preko zime, proleća, leta i jeseni, u zavisnosti šta se želi postići. Najkorištenija vrsta kalemljenja je preko leta „na pupoljak” i prosto (englesko) spajanje zimi. Ta metoda se naziva još i „iz ruke”. Navedeni načini se upotrebljavaju u 99 odsto slučajeva u svetu i kod nas.

„Na pupoljak” se radi najčešće od polovine avgusta do polovine septembra u našim uslovima proizvodnje. Za ovu tehniku potrebna je podloga, odnosno biljka koja će dati koren i grančice sa pupoljcima plemenite sorte koju želimo da kalemimo. Razlikuju se dve vrste podloga, i to generativne ili sejanci koji nastaju setvom semena i vegetativne podloge koje se dobijaju od žbunova jabuke i dunje kao njihovi izdanci.

Generativne podloge se široko koriste za kalemljenje šljive, trešnje, višnje, kajsije i breskve, a vegetativne za jabuke, kruške i dunje. Za kalemljenje „na pupoljak” potreban je pupoljak plemenite sorte voća koji se skida sa jednogodišnjih grana specijalnim kalemarskim nožem i sejanac ili izdanak, debljine olovke, čija kora se raseca u obliku slova „T”. Pupoljak se umeće u taj rascep, zaštiti providnom rastegljivom folijom i ostavi da sraste. Ubacivanje se radi na visini od 20 do 30 cm. Nakon srašćivanja, ostali deo se na proleće uklanja. Razvitkom pupoljka u toku naredne godine dobijamo sadnicu voća.

Postupak „iz ruke” se radi u zatvorenoj prostoriji (zimi). Potrebna je grančica plemenite sorte voća dužine najčešće 3 do 5 cm, sa jednim pupuljkom na vrhu i podloge koja mora biti iste ili približne debljine kao i plemka. Kosim rezom podloge i plemke kalemarskim nožem pripremamo njihovo spajanje koje zaštitimo providnom folijom i odlažemo u stratifikalu za njihovo srašćivanje. Na proleće ih sadimo u rastilu gde dobijamo sadnice voća.

Dipl. inž. Milinko Sinđić

Podelite sa drugima