Poljoprivredna stručna služba „Zrenjanin” 23100 Zrenjanin, Petra Drapšina 15, tel/fax: 023/548-501, 522-735, 548-615, 548-320
Poljski miševi, voluharice i hrčkovi mogu da nanesu značajnu štetu, čak i da dovedu do potrebe da se parcele presejavaju. Tokom jeseni, a naročito ove godine, različite vrste glodara hrane se posejanim semenom kao i tek niklim strnim žitima, detelinom, uljanom repicom.
U ovom periodu zapažena je migracija glodara sa neobrađenih površina, kukuruzišta, na mlade ponikle useve. Neki od poljoprivrednika su već presejali pšenicu. U povoljnim godinama kao što je ova, sa višim jesenjim temperaturama i nedostatkom padavina, štetočine se brzo razmnožavaju i njihova brojnost može postati velika.
Da bi se to držalo pod kontrolom, potrebno je obilaziti njive pod usevima i na vreme primetiti njihovo prisustvo. Aktivnost svih ovih vrsta glodara se ogleda u tome što useve oštećuju pregrizanjem mladog lišća oko svojih rupa (jazbina) stvarajući lako uočljive oaze u parcelama.
Ukoliko na jednom hektaru ima više od 20 aktivnih rupa, pristupa se suzbijanju glodara. Ove jeseni je primećeno i više od 50 aktivnih rupa po hektaru. Za suzbijanje štetočina hemijskim sredstvima na našem tržištu postoje mamci na bazi registrovanih preparata.
Hemijske mere borbe podrazumevaju primenu rodenticida na bazi cinkfosfida. Postavljanje mamaka se obavlja u više ponavljanja, u jesen i proleće, ako za to ima potrebe. Savet je da se ove jeseni tretman ponovi u više navrata.
Prilikom suzbijanja glodara, mamke treba stavljati direktno u rupe i odmah ih zatrpati ili na neki drugi način zatvoriti. Veoma je bitno da se ne čeka najezda glodara, već da se suzbijanje obavlja sistematski svake godine i da se obuhvate i okolne parcele. Na parcelama koje prethodnih godina nisu tretirane primećeno je znatno oštećenje useva, negde i 60 ili 70 posto.
Agrotehničke mere značajno utiču na gustinu populacije i brojnost ovih vrsta. Blagovremena žetva sa što manje osipanja zrna, zaoravanje strništa, uništavanje korova i duboko oranje su od velike važnosti za uništavanje ovih štetočina.
Mamke nikako ne treba rasipati i nikada ne ostavljati na površini rupe kako bi se sprečilo trovanje divljači i ptica. Radnici koji obavljaju tretiranje moraju imati zaštitnu opremu kao što su maske i rukavica, a dok ne završe posao ne smeju da jedu niti da puše.
Ivan Nan, dipl. inž. biljne proizvodnje PSS Zrenjanin