Zato se današnja intenzivna proizvodnja navedenih sortimenata jabuke ne može zamisliti bez hemijskog proređivanja plodova – ističe Maja Martinov. Navodi da se u tu svrhu primenjuju biljni regulatori rasta (sintetički biljni hormoni) kao što su: naftil sirćetna kiselina (kada je prečnik centralnog plodića 6–12 milimetara), naftalenacetamid (prečnik 5–6 mm) i benziladenin (prečnik 10–15 mm). Posle korišćenja ovih sredstava u gronji ostaju jedan do dva najkrupnija centralna ploda, a zaustavlja se porast bočnih, ističe članica PSS-a. Na efikasnost primene bioregulatora u toku proređivanja plodova utiču mnogi faktori: sorta, podloga, stanje stabala, veličina lisne površine, vremenske prilike, a posebno temperatura i vlažnost vazduha u trenutku tretiranja.

– Postupak je najbolje raditi na temperaturi između 15 i 25 stepeni, pri relativnoj vlažnosti iznad 70 odsto. Efekat je znatno slabiji usled hladnog perioda posle prskanja. Važno je da preparat bude ravnomerno raspoređen po celoj biljci. Zato ovu meru treba uraditi pravovremeno, uz preciznu primenu koncentracija preparata po uputstvu proizvođača – obrazlaže sagovornica. Ističe da je ručno proređivanje plodova moguće uraditi prvenstveno na manjim zasadima jer je sporo i skupo. Prihvatljivo je jedino kada ima korektivnu ulogu posle hemijskog proređivanja kako bi ostali samo plodovi prve klase. – Međutim, kod sorti „gloster”, „boskop” i „jonagold”, koje imaju krupne plodove, a osetljive su na pojavu gorkih pega, proređivanje treba da bude znatno slabijeg intenziteta, sa ostavljanjem većeg broja plodova na bujnim letorastima – navodi Maja Martinov.