Značaj azota za biljke i njegova mineralizacija

Vreme je da se nađubre parcele azotnim đubrivom pred setvu prolećnih ratarskih useva. Azot spada u grupu neophodnih makrohranjivih elemenata. Ovaj elemenat je sastavni deo mnogih jedinjenja važnih za životne procese biljaka.

Ukoliko ga u zemljištu nema dovoljno, smanjuje se porast, dolazi do hloroze, koren se izdužuje, smanjuje se njegovo grananje, smanjuje se prinos i kvalitet plodova. Ukoliko se pretera sa ovim elementom, dolazi do bujnog razvoja biljke, listovi dobijaju tamno zelenu boju, veoma su sočni, koren kraći i deblji, a otpornost biljaka na zemljišnu sušu i na bolesti se smanjuje.

Đubrenje prolećnih useva je jedan od veoma važnih poslova i često se postavlja pitanje koju količinu treba primeniti? Prilikom određivanja potrebne količine đubriva pre setve jarih useva, potrebno je uzeti u obzir mnogo parametara. Bez obzira na cenu, da li je visoka ili niska, i dalje se đubri napamet i otprilike. Veoma česta nedoumica je koliko je azota ostalo posle žetve, a koliko se mineralizovalo?

Mineralizacija azota je proces u kome se razlažu azotna organska jedinjenja i oslobađaju neorganski joni azota koji su pristupačni biljkama za ishranu.

Ovaj proces protiče kroz tri faze: aminizacija, amonifikacija i nitrifikacija.

Imobilizacija je suprotan proces, u kome se neorganski joni azota prevode u organska jedinjenja u tkivima mikroorganizama i biljaka, pri čemu se procesi mineralizacije i imobilizacije odvijaju istovremeno i nalaze se u dinamičkoj ravnoteži.

Ukoliko se žetveni ostaci redovno zaoravaju, možemo računati da će se mineralizacijom, ukoliko bude dovoljno padavina, osloboditi određena količina azota. Tokom jesenjeg i zimskog perioda (od oktobra do početka marta) sakupilo se 250 mm padavina na području Zrenjanina. Mineralizacijom će se osloboditi 70-80 kg/ha azota.

Od svih uslova koji utiču na proces mineralizacije najvažniji su odnos ugljenika i azota (C:N) u organskom materijalu koji se mineralizuje, temperatura, vlažnost i aerisanost zemljišta.

Količina mineralizovanog azota je rezultat dinamičke ravnoteže između procesa mobilizacije i imobilizacije azota u zemljištu. Na osnovu sadržaja ovog elementa u zemljištu, planiranog prinosa, procenjene mineralizacije i neiskorišćenog azota koji se nalazi u sloju zemljišta daje se preporuka za đubrenje.

Za većinu ratarskih useva (kukuruz, suncokret, soja, š.repa) celokupna količina fosfora i kalijuma se zaorava pod osnovnu obradu. Tada bi trebalo zaorati 1/3 azota od ukupne planirane količine, a u proleće ga dodati u količini na osnovu njegovog sadržaja u zemljištu, procenjene mineralizacije i planiranog prinosa.

Pored ovoga u zemljištu već postoji određena količina neiskorišćenog azota na kraju vegetacije koji ostaje posle žetve tako da i to treba uzeti u obzir. Prema tome, obračun hraniva se radi na osnovu analize zemljišta kojom se dobije i preporuka đubrenja. Tako da kada god postoji mogućnost, trebalo bi uraditi analizu i obratiti se za savet stručnoj službi.

ZORICA RAJAČIĆ, PSS ZRENjANIN