Đubrenje - koliko, kada i čime

Prihrana ozimih useva predstavlja jednu od najvažnijih agrotehničkih mera koja u velikoj meri određuje dalji tok vegetacije i realizaciju planiranog prinosa. Ograničena ponuda i visoka cena đubriva karakterisale su i ovu jesenju setvu.

Stvarno potrebne količine hraniva primenjene su na manjem broju parcela. Osnovno đubrivo (azot, fosfor i kalijum) moralo je biti primenjeno jesenas u skladu sa potrebama i sadržajem ovih hraniva u zemljištu. Usvajanje hraniva kod pšenice započinje sa formiranjem trećeg lista. U jesenjem delu vegetacije pšenica usvoji oko 28 kg/ha azota, oko 10 kg/ha fosfora I oko 30 kg/ha kalijuma, ako je razvila 1-3 bočnih stabala. S obzirom na to da je do kraja prošle godine čak I tokom prve polovine januara bilo dovoljno vlage i srednje dnevne temperature nisu zaustavljale vegetaciju, imamo vrlo razvijene useve.

Takvi usevi su „potrošili” više hraniva. Izostavljanje osnovnog đubrenja ili smanjenje količine ugrožava potencijal pšenice. Naknadna primena fosfora i kalijuma nema efekta, ali prihranjivanje azotom je neizostavno.

Analiza zemljišta je jedini pouzdan način da se sazna stanje azota, njegova distribucija i količina u zoni prostiranja korena (o čemu je bilo reči u jednom od prethodnih brojeva lista Zrenjanin). Laboratorija PSS Zrenjanin uradila je u proteklom periodu analizu sadržaja mineralnog azota u zemljištu na više od 150 uzoraka sa parcela Srednjobanatskog okruga pod pšenicom.

Sadržaj mineralnog azota kreće se od 23 kg/ha do 235 kg/ha u profilu do 90 cm dubine u zavisnosti od tipa zemljišta, prethodno ostvarenih prinosa preduseva, primenjenog đubrenja u jesen. Znači da su i potrebe biljaka za prihranom različite.

Sigurna preporuka za prihranjivanje može se dobiti samo na osnovu konkretnih rezultata za svaku parcelu. Analizom je utvrđeno da prva dva sloja (0-30 i 30-60) najčešće imaju manji sadržaj mineralnog azota u odnosu na sloj 60-90 cm. Zbog većih količina padavina u periodu oktobar-decembar (133 mm) svi slojevi su za sad dobro obezbeđeni, ali su padavine spustile azot u dublje slojeve. To je dobro za nastavak vegetacije jer je korenov sistem pšenice u fazi bokorenja na dubini 40-50 cm, a kasnije on dostiže dubinu 90-100 cm.

Zato je potrebno da se azot u momentu kretanja vegetacije nađe u zoni prostiranja korena. Biljke će najpre usvajati hraniva i vodu iz površinskih slojeva.

Prihrana pšenice u Srednjem Banatu je uveliko počela. Mnogi su iskoristili mrazni period i primenili ureu. U odnosu na cenu i sadržaj azota (46%) ona je prihvatljiva i trebalo ju je primeniti do 20. februara.

Kasnija primena se ne preporučuje jer joj treba 3-4 nedelje da se transformiše u pristupačan oblik za biljke.

S obzirom na količinu azota do 60 cm dubine, ove godine bi najefikasnija bila amonijačno-nitratna đubriva (AN, KAN), jer je 50 odsto azota odmah dostupno biljkama. Početak primene posle 20. februara kada temperature prođu biološki minimum za rast i razviće. Druga prihrana je korektivna i mora se odraditi pre početka vlatanja i obično ide do tri nedelje posle prve.

IVANA VASILIJIĆ SAVETODAVAC, PSS ZRENjANIN