Primetne određene bolesti na usevima

Pregledom strnih žita na više lokacija, registrovano je izuzetno intenzivno bokorenje sa većim brojem sekundarnih stabala (kod pšenice do 6, kod ječma do 10). Faza useva i zdravstveno stanje zavisi od roka i dubine setve, sortimenta, primenjene agrotehnike. Simptomi bolesti su intenzivirani jer su prisustvo infektivnog materija i optimalni uslovi za širenje i razvoj patogena bili prisutni tokom dužeg perioda dosadašnje vegetacije strnih žita.

Najviše izraženi simptomi su na ranije posađenim usevima, dok su na onim kasnijim simptomi u niskom procentu. Na usevima ozime pšenice dominantna je pepelnica (prouzrokovač Erysiphe graminis) i siva pegavost (prozrokovač Septoria tritici). Na ozimom ječmu, pored izraženih simptoma pepelnice, vrlo značajno je prisustvo mrežaste pegavosti (prouzrokovač Pyrenophora teres).

ŠTETA OD ŽITNOG BAULjARA

Na pojedinim parcelama, uglavnom na graničnom pojasu između prošlogodišnjih i novozasejanih useva pšenice, uočena je šteta od žitnog bauljara iako nije u pitanju ponovljena setva (monokultura). Uzrok ove česte pojave tokom proizvodne 2022/2023. godine, na našem terenu, je dugo zadržavanje samoniklih žita tokom perioda pre setve. Ovi usevi činili su tzv. zeleni most za žitnog bauljara, koji se nakon zaoravanja strništa preselio na novozasnovana pšenična polja.

Najveće štete nastaju u prvim fazama poniklih useva, uz aktivnost larve na temperaturi zemljišta do 5 stepeni Celzijusa (što je bio slučaj u periodu do bokorenja). Bauljar će svoju aktivnost nastaviti i tokom proleća, ali će štete biti manje zbog jače razvijenosti biljke. Takođe niske temperature mogu redukovati brojnost.

Na usevima je primetno I žutilo listova koje je abiotske prirode (nije povezano sa bolestima). To je rezultat fiziologije biljaka, odnosno faze porasta velikog broja sekundarnih stabala i listova na biljci. Takođe, može ukazivati i na stanje parcele (npr. zabarene oaze), kao i na nedostatak hraniva (jer su biljke intenzivno rasle i razvijale se u prethodnom periodu i trošile azot). U sledećem periodu očekuje nas pad temperature koji će usporiti rast useva i dalje širenje infekcije. Preporuka proizvođačima je da obiđu svoje parcele, uzmu uzorke zemljišta za N min analizu sadržaja azota u zemljištu, jer je prihrana useva prvi posao koji predstoji.

OŠTEĆENjA OD NISKIH TEMPERATURA

Uljane repice su u fazi razvoja listova do porasta u stablo. Pregledima useva koji su obavljeni u prvim danima februara uočeno je prisutvo prezimljavajućih imaga male repičine pipe (Ceutorhynchus pallidactylus) u niskoj brojnosti.

Pad temperature uticaće na povlačenje i smanjenu aktivnost ove štetočine u sledećem periodu. Na usevu je primećena pojava antocijan boje na listu (reakcija biljaka na niske temperature).

U prethodnom periodu postepeno se snižavala temperatura, te je biljka, zahvaljujući takvom trendu, prilagođavala svoju fiziologiju. Postoji realna mogućnost da razvijenije biljke (iz ranijih rokova setve) pretrpe izvesna oštećenja od niskih temperatura, naročito ako bude golomrazice. Takođe, kao redovna mera nege sledi prihrana uljane repice.

SNEŽANA PARAĐENOVIĆ DIP. INŽ. ZAŠTITE BILjA, PIS RC ZRENjANIN