Za različite faze useva, različite štete

Tokom prošle nedelje grad koji je pao, praćen olujnim vetrom, napravio je velike probleme farmerima. Najviše je stradala pšenica. Kukuruz, suncokret i šećerna repa nalaze u fazama kada su štete na usevima najmanje, pa postoji mogućnost za regeneraciju sa minimalnim smanjenjem prinosa. Pšenica je u fazi formiranja zrna, kada više ne može da se oporavi.

Iako grad nije dugo padao, načinio je velike štete. Bio je srednjeg do jakog intenziteta. U zavisnosti od vrste useva i delova atara koji je zahvatio razlikuju se i posledice. U ovakvim situacijama ne treba donositi konačne odluke o presejavanju. Dobro bi bilo konsultovati stručnjake radi procene i dalje nege.

Prolećni usevi se nalaze u momentu kada su štete na usevima najmanje. Ukoliko nije došlo do loma biljaka, odluku o presejavanju ne treba donositi odmah i naglo. Potrebno je uzeti određene kriterijume u obzir.

Kod kukuruza u fazi od 5 do 6 listova vegetaciona kupa sa začecima budućih listova i stabla (konus rasta) počinje da izlazi iznad površine zemlje i zbog toga kod ovog useva postoji mogućnost da nije sasvim uništen. Kod biljaka sa 8 i 9 listova konus rasta se nalazi na 5-6 cm iznad površine. Ukoliko je biljka slomljena iznad vegetacione kupe moći će da nastavi dalje svoj razvoj.

Ukoliko su polomljene ispod vegetacione kupe, pri samoj površini zemlje neće moći da nastave razvoj. Najmanje štete od grada kod svih ratarskih useva su u najranijim etapama rasta, kada je oštećena samo lisna masa. Čak i kada je potpuno uništena lisna masa u najranijim fazama, štete od grada su najmanje sa minimalnim smanjenjem prinosa (10-15%).

Mora se uzeti u obzir da su usevi pre grada bili u dobroj kondiciji i samim tim imaju mogućnost brže regeneracije. Temperature koje su bile nakon padanja leda, takođe utiču povoljno na brži oporavak biljaka.

Jedan od najvažnijih kriterijuma prilikom donošenja odluke o presejavanju je broj biljaka koji ostaje na njivama. Bez brojanja sklopa teško da možemo da donesemo odluku da li usev ostaviti ili presejati. Kod većine najvažnijh ratarskih useva minimalni broj biljaka koji obezbeđuje zadovoljavajuće prinose iznosi oko 50 odsto od preporučenog. Kod kukuruza je to 50-60 % od planiranog. Kod suncokreta, ukoliko je postignut sklop od 30.000-35.000 biljaka po hektaru, ne treba presejavati.

Ono što proizvođači mogu sada da urade za useve koji su oštećeni, a ostaju na njivama, jeste da ih dodatno prihrane preko lista. Da obave međurednu kultivaciju i da ih eventualno dodatno zaštite od bolesti. Na usevima oštećenim gradom može se očekivati jača pojava nekih bolesti i na to moramo biti spremni.

Štete od grada zavise od velikog broja faktora i mogu se kretati i do 90%. Moć regeneracije zavisi od biljne vrste, stepena oštećenja, razvojne faze, kondicije useva, vremenskih uslova…

Konačna visina štete ne može se utvrditi odmah nakon oštećenja, izuzev u slučaju kada je usev potpuno uništen. Procena se mora izvršiti krajem vegetacije.

ZORICA RAJAČIĆ, PSS ZRENjANIN