Počinje prva pčelinja paša

Uljana repica je jedna od značajnijih paša za razvoj pčelinjeg društva-odgajanje legla, obnavljanje i jačanje zajednice. Brzina prolećnog razvoja društava zavisi od važnih izvora nektara i polena, kao što su vrbe, voće, i najvažnija, uljana repica.
U vreme cvetanja uljane repice, vrlo je mali broj konkuretnih biljaka na koje bi pčele letele. Mali broj biljnih vrsta je dostupan u velikoj gustini i na većim površinama u rano proleće. Pčelama je uljana repica izuzetno atraktivna.
Od prolećnog buđenja vegetacije do početka cvetanja uljane repice potrebno je 40 dana sa srednjom dnevnom temperaturom većom od 7°C. Cvetanje je kada su temperature između 11 i 14ºC. Jak miris cvetova ove biljke mami pčele da izleću i na nižim temperaturama, pa se može desiti da ozebu, ukoče se i uginu.
Temperature imaju veliki uticaj na trajanje perioda cvetanja. Faza cvetanja ozime uljane repice traje 22 – 45 dana, pri čemu pojedinačni cvetovi traju oko tri dana.

Po izgledu cvetovi su svetli sa visokom refleksijom u vidljivom delu spektra i kao takvi su privlačni za insekte.
Zahvaljući velikoj gustini cvetova (10 mil cvetova/ha) i velikoj proizvodnji nektara
(0,6 mg/24h/cvetu) i polena (1 -1,3 mg/cvetu), polja uljane repice privlače pčele i sa velike udaljenosti.
Imajući u vidu više perioda cvetanja i njegovo trajanje, uljana repica je dobar izvor hrane za oprašivače.

Hemijski sastav nektara određuju prvenstveno šećeri, joni soli, aminokiseline, vitamini i aromatične materije (utiče na privlačnost uljane repice i na karakterističan ukus i miris meda).
Sadržaj šećera u nektaru iznosi 37-61% a najčešće 46-47%. Sadržaj glukoze i fruktoze je 51,6% i 46,9%, a sadržaj saharoze je mali, svega 1,5%. Dnevna proizvodnja šećera po cvetu je 0,50 -0,79 mg.

Uljana repica spada u grupu pčelinjih paša kod kojih dominira heksozni nektar. Utvrđeno je da medonosne pčele preferiraju nektar bogat saharozom. I pored niskog sadržaja saharoze, uljana repica je atraktivna medonosna biljna vrsta jer u to vreme vrlo je malo biljaka na koje bi pčele letele.

Nektar se obrazuje neprekidno i pčele mogu da posećuju jedan cvet nekoliko puta.

Količina nektara se obnavlja 30 minuta nakon posete pčele. Sekrecija nektara se povećava za 100% ako se nektar uklanja tri puta u jednom danu, u odnosu na cvet gde se nektar uklanja samo jednom dnevno. U dobroj godini, prinos nektara i polena može biti izuzetno visok do 100 kg/ha. Sakupljena količina zavisi od: jačine pčelinjeg društva, broja pčelinjih društava, vremenskih uslova.

Na količinu i kvalitet nektara i polena značajno utiče niz faktora, počev od roka setve, pa u skladu sa njim i uslova gajenja:

primenjene agrotehnike,
vlažnosti zemljišta,
genotipa,
kondicije biljke u fazi cvetanja i
klimatskih uslova u samoj fazi cvetanja

Količina nektara ne zavisi od starosti biljke, ali je koncentracija šećera znatno veća na početku u odnosu na kraj cvetanja. Sorte tipa “ 00” imaju nešto bolji odnos šećera i produktivnost nektara.

Kod hibrida uljane repice izražena je nešto niža vrednost u nektarnosti.

Koncentracija šećera se ne razlikuje značajno kod sorti ili hibrida, ali kod svih opada sa starošću cveta.

Na koncentraciju šećera u nektaru osim starosti biljke utiču i dr. faktori:

- - Klimatski (temperatura, padavine, rel.vlaž.vazduha i osunčanost)
  - Edafski (sadržaj makro i mikro elemenata)

Produkcija šećera veća je u popodnevnim časovima.

Na lučenje nektara kod uljane repice spoljašnji uslovi deluju kompleksno, tj. ako jedan od uslova nije optimalan, doći će do smanjenja lučenja nektara.

Hladne kiše sa padom temperature dovode do prekida lučenja nektara. Temperature od 10⁰C izazivaju zastoj u pretvaranju skroba u šećere.

Mineralna ishrana utiče na izgled cveta i lučenje nektara, (nedostatak sumpora izaziva pojavu bledih i sitnih cvetova čije nektarije ne luče dovoljno nektara.)

Prema istraživanjima, uticaj spoljašnje sredine je značajniji od samog genotipa uljane repice. Sa jednog hektara uljane repice koja je u punom cvetu pčele mogu da sakupe 80 kg meda, a na parcelama sa primenjenom punom agrotehnikom i do 195 kg.

Upotreba pesticida je česta u vreme cvetanja uljane repice (pojava repičinog sjajnika koji se hrani prašnicima).

Neohodna je saradnja između pčelara i prozvođača uljane repice. Treba koristiti selektivne pesticide niže toksičnosti i tretirati u vreme kada pčele nisu na paši.

Sa povećanjem površina pod uljanom repicom u Srbiji raste i njen značaj kao prve pčelinje paše.

Ivana Vasilijić dipl.ing.
PSS Zrenjanin