Propusti i greške u suzbijanju

Tokom poslednjih godina korovska flora je drugačija i vrlo uočljiva na parcelama u Srednjem Banatu. Pri tome se misli na sve agresivnije širenje višegodišnjih korova, dominaciju otpornijih vrsta, sve češću pojavu rezistencije.

Kako nam se to desilo?

Prvo, vremenski uslovi diktiraju intenzivniju pojavu korova koji su adaptibilniji u odnosu na gajenu biljku. Potom je promenjena koncepcija obrade zemljišta (koja zahteva i drugačiji pristup suzbijanju korova, ali se to ne radi); zatim uzimanje zemljišta u zakup (kratkoročno) i apsolutna nebriga o stanju (čak se i minimalno unose hraniva) zemljišta; gajenje istih kultura (uzak plodored); primena herbicida u polovičnim, često nedovoljnim količinama; kasna i neadekvatna primena herbicida i sl.

Širenju otpornih korovskih vrsta doprinosi i neodržavanje puteva u ataru (izostanak košenja, obrade). Time se na točkove mašina kojima ulazimo u parcele unose semena korova ili pak dospevaju sa oboda parcele nošena vetrom i sl.

Navešćemo nekoliko primera aktuelnih korova koji će praviti problem u narednom periodu? Pre svih, abutilon, lipica (Abutilon theophrasti). Pre samo par godina bio je lokalizovan i važio za nedominantnu vrstu u srednjem Banatu. Sada je prisutan u atarima svih pet opština, suzbija se uspešno samo u fazi kotiledona. Zatim, divlji ovas i ostali uskolisni korovi koji su sve više prisutni u usevima žita, kao i divlja konoplja, čičoka (Helianthus tuberosus – često viđen kao ukrasni suncokret), vilina kosica… Rezistentni korovi su: štir, palamida… Korovi koji nam se opiru i s kojima ne umemo da izađemo kao pobednici: pepeljuga, poponac, palamida, sirak…

Kakav je uticaj na prinos, pošto se korovi isto nahrane unešenim đubrivom?

Prinos će se posle dizati folijarnim đubrivima, taman za onoliko koliko su korovi uzeli od kukuruza. Ovi herbicidi su bez sumnje efikasni, ali nisu svemogući. Često u uputstvu o primeni piše i faza korova u kojoj je herbicid efikasan (ali se taj podatak neretko i ne gleda). Kad smo kod suncokreta, da li su proizvođači „Clirfild” i „Clirfild plus” hibrida suncokreta upoznati da je za primenu aktivne materije imazamoks temperatura od 26 stepeni gornja granica? Upotrebljena na višim temperaturama neće ispoljiti zadovoljavajuću efikasnost.

A uskolisni korovi u suncokretu?

Tu tek ništa nije problem, pa ni činjenica da se ovi herbicidi ne smeju primenjivati na temperaturama većim od 24 stepeni (fluazifop-p-butil) 25 stepeni (propakvizafop ) itd. Kasnije, kad dođe do degeneracije glavice suncokreta, ko će se setiti vremena i temperature primene… Primena sredstava za zaštitu bilja (u ovom slučaju herbicida) mora biti planska, rentabilna, adekvatna i prilagođena uticaju meteoroloških uslova, korovu, gajenoj biljci i džepu proizvođača.

Snežana Parađenović, PSS zrenjanin, Prognozno izveštajna služba RC Zrenjanin